Учење

Допао ми се чланак и пожелела сам да садржај поделим са вама:

Учењем се формирају трагови у мозгу који остају као део искуства личности, а њихова трајност зависи од намене за коју се учи. Важни фактори бољег учења:

Стратегија учења-приликом учења треба водити рачуна о одређивању сталног места за учење, навици времена (унапред планираног дневног и недељног учења према распореду предмета у школи).

Етапе учења требало би да трају 30 до 40 минута ( у средњој школи и до 60 минута), а паузе 5 до 10 минута требало би искористити за разгибавање и опуштање.

Постављање циљева да би одређену материју (лекцију) требало научити је основни услов успеха. Уз овако постављен циљ потребан је много мањи број ишчитавања текста.

Запамтити што трајније-ученици постижу бољи резултат при учењу оног текста који су наумили да запамте дуже. Став према материји коју треба научити је од значаја за успех у учењу.

Логичко, а не механичко учење је неопходно. Када се градиво учи механички, без схватања логичке везе у његовим деловима, тада је резултат веома слаб,  а заборавља се брзо. Да би научено градиво било стабилно и трајно треба тражити логичну везу, тако да из једног закључка проистиче други.

Асоцијална констатација је један од фактора који олакшава процес учења. На пример, ако знамо латински, а учимо италијански језик, тада ћемо лакше упамтити речи које имају извесне сличности са латинским речима.

Визуелно учење се односи на такозвани визуелни тип људи који лакше памте градино које уче, ако га представе помоћу слике, шеме или дијаграма. неки ђаци памте написани текст, јер га у мислима имају онаквог какав је приказан у књизи. Они памте страницу књиге, распоред речи и слова, чак се сећају и зареза између речи.

Учење и амбиције родитеља. Често превише амбициозни родитељи намећу своје жеље, своје неостварене идеале детету, које има сасвим друге склоности. Сва деца не постижу, нити ће постићи исте резултате у учењу. Тражење професора да се детету повећа оцена из биологије зато што дете „мора да буде лекар“, ствара код ученика негативан став према том предмету.

Понављање је услов знања. Некада имамо погрешан утисак да смо после првог или другог читања већ научили градиво. Међутим, тек при покушају репродукције, уверавамо се колико смо били у заблуди. Понављање градива би требало да буде са временским размацима: боље је једну лекцију прочитати по два пута у два дана, него истог дана четири пута.

Преслишавање је подједнако важно. Читање без преслишавања ствара обману у знању.

Услови и мотиви учења. Ако је реч о позитивној мотивацији, да се завршеном школом постигне нека субјективна корист, афирмација у друштву или жељени циљ, онда је учење олакшано.

Услови за учење-често чујемо коко неко каже да није имао услова за учење! Међутим, у удобној фотељи и с препуним стомаком тешко да се нешто може научити. Онај ко жели да учи сам ствара услове за рад, нађе могућности и услове за учење.

Коначно и најважније-воља! Воља да се нешто научи-свакако је најважнији елемент учења. Ако постоји воља за неким сазнањем, тада се учи лакше и брже. Када једном ученик стекне слику шта жели да научи, потребно је да у томе буде истрајан и доследан.

ВРСТЕ ПАМЋЕЊА

Памћење је сложена психичка функција, без које не бисмо били у стању да препознамо шта смо некада уочили. Према ономе што се памти може се разликовати неколико врста памћења:

Моторно памћење је најстарији вид памћења-упамћивање и репродукција покрета. иако се многе од моторних радњи уче на устаљен, природан начин,њихово касније репродуковање није увек исто за свакога. Сви смо на исти начин учили да се служимо оловком. Па ипак, свако од нас има специфичан рукопис.

Емоционално памћење потврђују примери у свкодневном животу. Све су емоције праћене неком телесним манифестацијама, које настају при сећању на раније доживљено (као када поцрвенимо када о нечему разговарамо). Оно се јавља средином прве године. У том узрасту дете, на пример, може да заплаче ако га ставимо у положај какав је оно имало када је примало ињекцију.

Сликовно памћење је могућност да се у виду слике сетимо онога што смо некада доживели и да то сада,  у фази репродукције, себи живо и сликовито представимо.

Вербално-логично памћење се испољава у памћењу и репродукцији мисли-сећамо се прочитаних мисли чувених писаца, песника…

Сви облици памћења су испреплитани и у уској су зависности.

 

 

Advertisements

Критеријуми и елементи оцењивања

КРИТЕРИЈУМ И ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА-ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК

 

УСМЕНА ПРОВЕРА:

Препричавање текстова: 6. разред- око 7 реченица, 7. разред-око 10 реченица, 8. разред-око 15 реченица. Ученици могу да се јаве када желе и то лекцију по избору.

 

Ангажовање ученика се вреднује, а оно обухвата: одговоран однос према раду, постављеним задацима, активно учествовање у настави, сарадњу са другима и исказано интересовање и мотивацију.

 

ПИСМЕНА ПРОВЕРА:

Писмени задаци: по 1 у полугодишту- вођени састави: 5 разред-50 речи, 6.-70 речи, 7.-100 речи, 8.-140-160 речи.

 

Кратке провере: диктати, провере савладаности вокабулара, граматика кроз задаткене уписују се у дневник појединачне оцене, већ се на крају квартала упише једна оцена која може бити и већа од аритметичке средине уколико се јасно види напредовање ученика (нпр. Ако ученик има 3,5, 5, иако је то у просеку 4, може се уписати 5, јер се види напредак).

 

ДОМАЋИ ЗАДАЦИ:

Проверавају се сваког часа и води се евиденција о изради, на крају квартала се изводи 1 оцена на основу следећег критеријума: 10 плусева-5, 5 минуса-1.

 

Наставник води евиденцију о ученику у својој свесци тј. Ученичком портфолију, ученици имају своје фасикле у којима се чувају сви нјихови радови. На крају 8. разреда ученицима враћам фасцикле, али радове задржавам због документације.

 

За сва остала питања и недоумице можете доћи на пријем: уторак 2. час.